Ribe
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: PMF

РИБЕ
Рибе су водени кичмењаци који задржавају шкрге у току целог живота. Њихов облик тела је веома различит ( чунолики, торпедски, змијолики, котурасти, спљоштен и др. ), као рефлексија различитог начина живота. Уста су им, по правилу, у виду попречне пукотине, различите величине и положаја, окружена, мање или више, покретним вилицама ( Gnathostomata ).
Тело риба је прекривено кожом која је увек слузава и у којој се налазе крљушти. Код неких риба крљушти су секундарно редуковане. Мозак риба има пет делова од којих је највише развијен средњи мозак. На предњем крају великог мозга леже снажни парни мирисни режњеви који преко парних ноздрва опште са спољашњом средином. Код неких риба они преко унутрашњих ноздрва ( boana ) комуницирају са ждрелом. Очи риба су добро развијене, а одликује их округло сочиво. Осим статичког и слушног чула ( унутрашњег уха ) карактерише их бочна линија или слушно – бочни систем. Рибама је својствено полно и бесполно размножавање, па постоје врсте које су:
овипарне,
овививипарне,
вивипарне.
Хермафродизам је ретка појава, док је док је полни диморфизам изражен код већине врста. Рибе одликују непарна пераја:
леђно ( до 2 ),
репно,
подрепно.
Парна пераја су:
грудна
трбушна.
Овај пар пераја су хомолога парним екстремитетима сувоземних кичмењака.
Имају рибљи мехур ( непаран или паран ) који ма функцију хидростатичког органа, а код шакоперки, дводихалица и холостеа он функционише и као орган дисања. Хрскавичаве рибе, као и неке дубинске кошљорибе, немају рибљи мехур. Већина риба су добри пливачи. Неке рибе све или већи део времена проводе у покрету ( pelagijske ). Насупрот њима постоје рибе које мирују на дну и само се повремено крећу. Нарочито се истичу летеће рибе из реда Beloniformes које су способне да прелете 200 до 400 метара.
По месту живљења постоје морске и слатководне рибе. Међуположај заузимају такозване проходне рибе које већи део живота проводе у морима, а размножавају се у слатким водама ( анадромне врсте, нпр. лосос ), или обрнуто, за размножавање долазе у слане воде ( катадромне врсте, нпр. јегуља ). Живе у водама са различитом концентрацијом кисеоника ( оксифобне и оксифилне ), богатсвом хранљивих материја, са различитим температурним режимом ( до 50 оС ) и различитим салинитетом. У погледу спектра исхране деле се на:
fitofage,
zoofage ( planktofage и bentofage ),
omnivore.
Величине и тела риба знатно варирају. Има облика који не прелазе 1, 5 цм дужине тела ( Mystichtys luzoensis ) до гигантских, као што је китоајкула ( Rhinocodon typus ) до 20 метара дужине и масе тела од 15 до 20 тона.
Претпоставља се да су се рибе издвојиле од примитивних безвилчњака ( Agnatha ) тзв. pterapsidomorfa ( Pterapsidomorphi, Heterostraci ), који су живели у слатким водама почетком силура. Остаци риба, у облику крљушти и штитова, познати су још из касног силура. Већ у талозима девона нађени су представници врло различитих група риба. На основу тога сматра се са сигурношћу да су се рибе издвојиле у средњем силуру и да је њихово развиће текло у слатким водама. Касније, многе групе риба су се доселиле у мора, а неке су се потом поново вратиле у слатке воде. Оне су се развијале у два правца:

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]